TV KRPELJ

Piše: Vasja Cenčič  Tekst sa slovenačkog preveo Wostok Pored izložbe anonimnog kolektiva "Trash" u izložbenom prostoru „Aksioma“, otvorene početkom juna 2021. godine održava se još jedna izložba „trash”-a u Ljubljani, koja, za razliku od sofisticiranih, meme-subverzija sa weba, predstavlja malo više tehnološku praistoriju - fotokopija, fanzina i samizdata stare škole na VHS kasetama i CD-ovima, koji nisu toliko upućeni  ovom periodu u kojem je Janez Janša premijer Slovenije,

by Emir Salihović Za Ištvana And it takes a lot of whiskey To make these nightmares go away Tom Waits, Blue Valentine Tog podneva, Čovek Vicko jeste otvorio oči, ali nešto u njemu nije. Nastavio je da spava budan. A u kurac, opet sam na nepoznatoj planeti! Bio je to onaj ravni, letnji vojvođanski dan kada sunce prži zenice, svetlost pritišće glavu i grudi, knjiga zaostala u ruci nakon padanja u san teži kao da je od olova, noge bride, a dah se uvija oko vrata i steže, kao da

Direktan povod za ovaj razgovor je bilo snimanje dokumentarnog filma  „30 godina Patagonije“ u produkciji „TV Krpelj“, a onda smo se dotakli i mnogih drugih tema bitnih za život i rad našeg sugrađanina, pisca Ilije Bakića. Wostok: Ti si, osim toga što si bio član redakcije strip magazina „Patagonija“ napisao i predgovore za svih devet objavljenih brojeva, koliko se sećaš tog doba i kako ti danas ono izgleda? Ilija Bakić: To su bila sentimentalna vremena za našu generaciju,

Zbirka mojih stripova pod nazivom „Podzemne vode“ trebala je da se izađe u proleće 2003. godine u izdanju beogradskog SKC, ali se to, iz meni nepoznatih razloga, nije desilo. Prošlo je više od tri godine i ja sam izgubio svaku nadu da će se pomenuta zbirka uopšte ikada i pojaviti u javnosti, a onda sam čuo, iz nekoliko izvora da će mi pomenuta knjiga mojih stripova izaći u izdanju SKC Novi Sad što mi je zvučalo ili kao neka neslana šala ili neka greška, jer ja nikada nisam ni

Hajde da jednom zauvek rešimo onaj čuveni dijalog koji zlurado izvali svaka stripska neznalica čim čuje da se spominju Mirko i Slavko. Jasno je da ono ''- Mirko, pazi metak! - Hvala ti Slavko, spasao si mi život!'' ne postoji nigde u 10 000 strana (ako ne i više) koje su objavljene, ali se danas podrazumeva da je to za stvarno, a ne urbana legenda. Ovde imamo sliku iz 18. broja 'Nikad Robom' koja je bila očigledna inspiracija Ljubi Kljakiću da u svom eseju o ondašnjoj strip s

naslovnica strip antologije "Seljačka buna", autor crteža: Seljak, dizajn: Wostok&Zlata VK Predgovor strip antologije "Seljačka buna"     Početkom februara 2001. godine dobio sam jedno pismo za koje tada nisam mogao ni da pretpostavim koliko će značiti u mom životu. Pismo je napisao tada sedamnaestogodišnji Lazar Bodroža koji je rekao da se javlja i u ime svojih prijatelja Vladimira Vukovića zvanog Seljak i Gorana Vasića zvanog Burek. Zajedno sa pismom dobio sam i njihove fan

U proleće 2008. godine, šest godina pre nego što je pokrenuta Facebook stranica „Seoski fudbal“, nacrtali smo, na strip radionici u pulskom Rojcu, strip pod nazivom “Bod zvani želja” koji je pričao priču o pulskoj lokalnoj „Beton ligi“ i  jednom seoskom timu iz njihove opštine. ”NK Žminj” je konstantno pružao veoma loše partije, bio beznadno zakucan za samo dno ove, treće hrvatske lige, ali novinar koji je pisao u sportskoj rubrici “Glasa Istre” ih je toliko pomno i detaljno

Kao poklon za novu 2022. godinu Zlata VK i Mediokritet ispunili su sebi davnašnju želju – kupili su filmski projektor i rešili da njegova prva seansa u njihovoj pećini-garaži-podrumu-galeriji-kinu „Krpelj“ mora da prikaže nešto izuzetno – odlučili su da konačno pogledaju film „Satantango“. Njihov izbor za premijernu projekciju uopšte nisu krili, čulo se o tome čak i do bratske Ljubljane, pa nam je povodom toga naša draga i verna saradnica Frau SS poručila: “Ne želim niti misl