INTERVJU SA JOVANOM „DIRTY“ GVEROM

tvkrpelj
Feb 19
5 min read

Zbirka mojih stripova pod nazivom „Podzemne vode“ trebala je da se izađe u proleće 2003. godine u izdanju beogradskog SKC, ali se to, iz meni nepoznatih razloga, nije desilo. Prošlo je više od tri godine i ja sam izgubio svaku nadu da će se pomenuta zbirka uopšte ikada i pojaviti u javnosti, a onda sam čuo, iz nekoliko izvora da će mi pomenuta knjiga mojih stripova izaći u izdanju SKC Novi Sad što mi je zvučalo ili kao neka neslana šala ili neka greška, jer ja nikada nisam ni pokušao da ponudim taj projekat pomenutom izdavaču, čak nisam ni poznavao nikoga iz te institucije!

Wostok: Kako je moguće da odlučiš da čoveku koga uopšte ne poznaješ objaviš strip knjigu koja je, inače, već „izvisila“ kod drugog izdavača?

Gvero: Ja sam devedesetih godina živeo u Vršcu gde sam sa ortacima držao diskoteku „Teatar“ i tamo sam zahvaljujući Živku Grozdaniću-Geri saznao za magazin alternativnog stripa “Patagonija“ koji je u to vreme pokrenut od strane nekoliko lokalnih entuzijasta i gde sam po prvi put video stripove koje ste kreirali Grabowski, Nabor Devolac, ti i ostali pripadnici vršačke alternativne scene tog doba, pa, iako tebe tada nisam lično upoznao, to što sam video od tvojih stripova je ostavilo dubok utisak na mene. Onda sam, 2002. godine postavljen za direktora novosadskog SKC i pojavila se potreba za revitalizacijom i kreiranjem raznih (sub)kulturnih aktivnosti, uključujući tu i izdavački program. Pošto sam u osamdestim godinama živeo u Beogradu i non-stop „visio“ u tamošnjem SKC-u i poznavao sam ljude i način rada i organizovanja programa tamo. Pažnju mi je privukla tada vrlo živa scena underground stripa koja se okupljala oko strip radionice i fanzina „Šlic“ kojima je pokrovitelj bio beogradski SKC. Prva izdanja koja sam ja potpisao kao urednik u izdavačkoj delatnosti mog matičnog novosadskog SKC-a bila su dva strip albuma Đorđa Milovića i jedan Marka Pejića, pa sam hteo da naša edicija iskorači malo više u pravcu underground stripa, hteo sam da objavimo jednog izrazitog predstavnika, jednog „kapitalca“, a to si bio ti. Tamo su mi pokazali sređene fotokopije tvohih „Podzemnih voda“ koje su stajale već godinama u nekoj od njihovih fijoka. Kada sam shvatio da oni nemaju nameru to da objave usred nedostatka finansijskih sredstava, nisam se mnogo dvoumio.

Wostok: Kršeći stara balkanska pravila o tome da se stvari objavljuju isključivo ortacima, članovima ekipe sa kojom se redovno banči u kafani, itd, rešio si da objaviš obimnu strip knjigu čoveku koga si poznavao sam preko njegovih stripova koje si tokom godina pročitao?

Gvero: Kada smo objavili Pejićevog „Marka Kraljeviće“ bilo je to, ako se ne varam jedini objavljeni strip album nekog domaćeg autora te 2004. godine, bila je totalna oseka strip izdavaštva...Ja sam rešio da sa saradnicima učinim nešto da se vrati bar deo onog starog sjaja iz vremena kada je Novi Sad bio glavni izdavački i kreativni centar stripa u SFRJ. Zato smo, osim izdavačke delatnosti, pokrenuli i strip festival „Novosadski strip vikend“ čije je premijerno izdanje bilo u oktobru 2007. godine i tu smo predstavili „Podzemne vode“, a nastupio si sa bratom Zlikovcem i u muzičkom delu festivala kao „Tehno Muda“...

Wostok: Da, sećam se da sam tu upoznao idola iz klinačkih dana Igora Kordeja!

Gvero: Pa da, Kordej se tek bio vratio iz Kanade, a nekada je živeo i radio u Novom Sadu i vrlo je rado pristao da ima izložbu kod nas i da bude naš gost.

Wostok: Pazi koji festival – Igor Kordej i Tehno Muda na istoj manifestaciji!

Gvero: Da, ha,ha,ha i sve to u prostoru „Art klinike“ pošto SKC Novi Sad nije ni imao svoj prostor!...Ustvari na tom samom početku nismofaktički imali ništa, ne samo da nismo imali imali prostor, nego nam je i budžet bio minimalan – desetak ili više puta manji od budžeta beogradskog SKC.

Wostok: Kako ste onda uspeli da uopšte funkcionišete?

Gvero: Imali smo oskudna materijalna sredstva, ali smo imali puno entuzijazma i iskustva i znanja stečenih našim aktivnostima pre dolaska u SKC. Ljudi koji su radili kod nas su zapravo bili aktivisti i akteri alternativne kulturne scene Novog Sada koje smo ppozvali na saradnju, poznavali su publiku, taj način funkcionisanja, bili su idealni saradnici za ovakvu vrstu aktivnosti.Ta marginalna pozicija SKC Novi Sad je, zapravo nama dala dosta organizacione slobode i prostora...

Wostok: Gde ste održavali svoje programe tada?

Gvero: „Novosadski strip vikend“ se svake godine selio u neki drugi prostor, a prva baza nam je bio „Bunker“, jedan podrum ispod kafića „Izba“ koji nije imao ni regularan ulaz, pa smo napravili tu stepenište, sve smo uredili sami. Pazi, tu je onda svirao i jedan Marko Brecelj, a to je malo veći prostor od ove moje dnevne sobe, maksimalno može da stane 50 ljudi!...Onda smo tu redovno počeli da održavamo razne programe i književne večeri, tribine,itd. Bila je to neka vrsta verzije našeg časopisa za kulturu „Bunker“ uživo, za koji tada nismo mogli da objavimo jer nismo dobili sredstva na konkursu!

Wostok: Ko je tu još nastupao od muzičara?

Gvero: U to vreme je Kebra trebao da putuje u Amsterdam da snima album i ja sam mu rekao da ću mu pomoći oko tog puta, ako „Obojeni Program“ dva puta nastupi u „Bunkeru“ i tako je i bilo. Tu je i legendarni Andrla imao nastup u svom stilu...A Sergeja Trifunovića sam namamio rekavši mu: „Imam za tebe bedž od Joko Ono, koju sam upoznao na venecijanskom bijenalu te godine!“. Kaže Sergej:“Ako je tako ne trebaju mi ni putni troškovi ni honorar!“.A posle su se on i jedan naš ortak koji je bio pod gasom otimali oko toga kome pripada taj bedž, ha, ha,ha!...Kada sada vidiš ovaj neverovatni klub „Fabrika“ koji smo umeđuvremenu izborili, stvorili, materijalizovali, teško ti je da zamisliš od čega smo krenuli na samom početku...

Wostok: U poslednje dve decenije si objavio čak sedam mojih strip albuma koji zahvataju ponekad i dijametralno suprotne aspekte mog stvaralaštva.Šta te je rukovodilo u tvojoj uređivačkoj strategiji u odnosu na moj obiman i kontradiktoran opus?

Gvero: Ja na strip reagujem organski i kao čitalac i kao urednik, znači, ako me nešto dotakne ja onda hoću da s bavim time...Ja sam pratio tvoj rad od tvojih solo radova do saradnje sa Grabowskim, Naborom Devolcem i Sanjom Stepanović i osećao sam pojednak afinitet prema svim fazama tvog rada – osnovna ideja mi je bila da tebe kao najoriginalnijeg predstavnika našeg underground stripa iz konteksta fanzina prebacim u kontekst dobro uređenog,dizajniraog i kvalitetno odštampanog izdanja i tako tvoj rad prezentujem dostojno široj kulturnoj javnost, prosto da mu dam tretman kakav zaista zaslužuje.

Wostok: Ti si izgleda mnogo veći obožavalac stripa „Popošak i Cveće“ nego ja sam?

Gvero: Da, čim sam video prve kadrove tog stripa bio sam oduševljen!...Onda sam čuo da ti ne želiš da nastaviš taj serijal, pa sam čak mislio da predložim uglednom dramskom piscu Uglješi Šajtincu da napiše scenario po kom bi Vladan Nikoilić nastavio taj serijal, ali mi je Vladan rekao da nije u redu da nastavljamo serijal bez konsultacije sa tobom jer si ti izmislio te likove...

Wostok: Da, ja sam ih izmaštao, a vizuelno kreirao u saradnji sa Grabowskim...Generalno smo se nas dvojica dobro zabavljali dok smo kreirali taj serujal, očekivali smo puno, a onda smo se razočarali time što to nema ko da objavi...Kasnije sam imao sam sa sobom neka preispitivanja u stilu:“Previše sam tu kompromisa uradio, otišao sam u nekom previše komercijalnom smeru, izblamirao sam se, a nisam čak skoro ništa ni zaradio, naopako!“... Zato sam želeo da zauvek prestanem sa radom na tom serijalu, ali su se tokom godina javljali obožavaoci tog stripa da mi izraze svoje oduševljenje od predstavnika mlađe generacije strip autora kao što su Sale Mihajlović i Dunja Janković, preko slavnog američkog crtača Jima Woodringa, do velikog Slobodana Tišme kome su prve reči, kad se predstavih, bile:“Popošak i Cveće – to je poezija u stripu!“... Nakon svega toga sam shvatio da veoma cenim ljude koji tako pozitivno vrednuju taj strip i da moram da prihvatim da smo Grabowski i ja stvorili nešto dostojno respekta.

Gvero: I onda si, napokon, pristao da napišeš scenario za još tri knjige serijala „Popošak i Cveće“ koje je nacrtao Vladan Nikolić, a koje sam ja objavio...

Wostok: Tako je!