TANGO SA SATANOM

   Kao poklon za novu 2022. godinu Zlata VK i Mediokritet ispunili su sebi davnašnju želju – kupili su filmski projektor i rešili da njegova prva seansa u njihovoj pećini-garaži-podrumu-galeriji-kinu „Krpelj“ mora da prikaže nešto izuzetno – odlučili su da konačno pogledaju film „Satantango“. Njihov izbor za premijernu projekciju uopšte nisu krili, čulo se o tome čak i do bratske Ljubljane, pa nam je povodom toga naša draga i verna saradnica Frau SS poručila: “Ne želim niti misliti o tome da postoji takav film. Gledala sam „Torinskog konja“ u Mladinskom kulturnom centru u Kopru, svojevremeno. „Malvazija“ koju sam konzumirala u pojačanim količinama me je spasila iz pakla krompira i vetra. Tada mi je bilo dosta Bele Tarra za ceo život!“, na šta smo joj mi odgovorili:“ Küss die hand poštovana i cenjena Frau,"Torinski konj " je tek jedan običan kratki filmić, takoreći mala maca za epski i beskrajni "Satantango"! Mislim, šta su zaista skromnih 2 sata i 45 minuta, to proleti, što se kaže, kao treptaj oka, a ovaj drugi  traje čitavih 7 sati i 19 minuta, i njegovo gledanje će predstavljati našu Golgotu udvoje, naše istinsko žrtvovanje toliko velikog isečka vremena u ovom kratkom životu samo u slavu istinske i nepatvorene filmske umetnosti!

    Na početku filma, snimljeno panoramski, vidimo kako neke krave gacaju u nekom blatu i taj kadar traje samo nekih devet minuta što je jedan od kraćih u ovom filmu... Kakva filmska poezija, kakav avangardni pristup, ma svaka čast! A onda nas obuze jeza kad pomislismo da ovakvih sjajnih glumaca uskoro neće biti, jer će se Klaus Švab, Bil Gejts i ekipa potruditi da ih sve likvidiraju pošto strašno prde i enormno zagađuju vazduh na planeti!

   Svima je poznato je da je Mediokritet slaba, nezrela, povodljiva i autoritarna ličnost koja je potpuno podlegla  svim one enormnim i euforičnim hvalospevevima belosvetskih kritičara o ovom filmu, oduševljen ovim neverovatnim kreativnim rešenjem Bele Tara ushićeno povikao, zamuckujući:“K-k-kak-ko m...m...montira!“, očekujući Zlatinu potvrdu i odobravanje, ali nije se čulo ništa, vladala je mukla tišina. Kada se okrenuo imao je šta i da vidi – Zlata je spavala blaženim snom pravednice! „Sigurno je iscrpljena od izuzetne vibrantnosti i kreativne tenzije ove epsko-stočarsko-poljoprivredne scene! Neka malo odmori, film će trajati toliko dugo da se i ne oseti ako predremaš koji minut!“

     Okrenuo sam se prema filmskom platnu da ne bih propustio neki trenutak filma, jer znamo da je dinamika i intenzitet filmske naracije u Tarovim filmovima izuzetna, kad začuh: “Ma, kakava, bre izuzetna montaža?! Što se frljaš pogrešnim citatima iz domaćih filmova na pogrešnom mestu?! Ma kakav, bre, majstor filma, Bela Tar je najobičniji Tarkovski sa Temua!“

   „Čekaj, pa ovo uopšte nije u Zlatinom stilu, ona se ovako nikada ne izražava o bilo čemu! Ali i taj šaptavi glas nije njen glas uopšte! Pa ko mi je to ovako pakosno odgovorio iz tame?!“... I u jednom trenutku mi sinu ko mi je odgovorio iz tame – gospodin iz naslova filma je došao u Drvarsku 12 da lično i personalno prisustvuje projekciji! Ne pogađate o kome se radi? Pa to je on – poznat pod mnogim pseudonimima kao što su: Hromi Daba, Princ od ovoga sveta, Nečastivi, Vođa, itd.

    Onda su usledile scene čegrtanja točkova zaprežnih kola u blatu, svinja koje riju pu blatu kog ima, bogu hvala u izobilju, pa musavi seljaci gatacaju po tom istom blatu, pa seljaci loču i ćute, pa onda gledaju kroz prozor, pa opet dugi kadrovi  čegrtanja točkova zaprežnih kola u blatu, pa pada kiša da napravi još više blata...“ Ma, milina jedna, prava filmska poezija, nisu svi ti kritičari bez razloga ovaj film proglasili najboljim filmom svih vremena!“ pomisli Mediokritet, a mislio je, a ne govorio da ne bi ometao Zlatu u odmaranju od napornog i zahtevnog prvog kadra filma...“Ma, kakav, bre, najbolji film svih vremena – ovaj film je idealan način za samoubistvo ako želiš da ga počiniš putem smrtne dosade!“ – odgovorio mi je tajanstveni treći gledalac na našoj filmskoj večeri.“Kako mi je to odgovorio? Pa on ume da čita misli đavo ga odneo! Ustvari, ne, kako bi on sam mogao sebe da odnese?“

   „E, baš sam lepo dremnula!“ – veselo je rekla Zlata koja se, više od tri sata nakon početka filma probudila, taman da vidi „poetičnu“ scenu u kojoj devojčica sa specijalnim potrebama nemilosrdno muči nesrećnu mačku! Zlata, šokirana ovim naglim prelaskom sa mirne štednje stada krava na mučenje sirote mačke, a pri tome još je i veliki ljubitelj mačaka, besno povikala: “Pa šta je ovo?! Oni stvarno muče tu nesrećnu macu! Ja neću ovo da trpim, javi mi mobilnim kad se ova užasna scena završi, da se onda vratim da gledam blato, krave i trošne i propale kuće!“ i rekavši to zalupi vrata za sobom i ne primećujući da imamo nezvanog gosta koji reče koji, sa nekim nezdravim sjajem u očima i pakosnim smeškom na tankim usnama reče: “Nije mi jasno zašto se milostiva gospođa toliko naljutila? Po meni ova scena osporava uvreženo mišljenje da Bela Tar nema smisla za humor, ovo je upravo izraziti primer njegovog avangardnog i originalnog smisla za humor! Meni je ovo neverovatno zabavno i smešno! Ha-ha-ha-ha-ha-ha !!!“ Već smo ranije naveli da je Mediokritet slaba, nezrela, povodljiva i autoritarna ličnost i on, iako je najpre bio zgrožen scenom sa maltretiranjem mačke, čim je čuo mišljenje tajanstvenog stranca, odmah počeo toliko da se smeje do tačke da se na kraju zapravo zacenio od smeha: “Hahahahahhahhahhahahhhahhh!!!“

    Čim se Zlata, smirena i relaksirana vratila sa cigaret pauze, primetila je da imamo gosta, pa ga je pitala da li bi nešto da popije, na šta je on odgovorio: “Molio bih jednu čašu sumporne kiseline, ako je moguće!“

   Kada se projekcija, daleko iza ponoći završila, troje gledalaca su razmenila mišljenje o filmu. Zlata se vajkala: “Pa, ne mogu da izrazim nikakav sud kad sam više od pola filma prespavala! Ovaj film definitivno ne treba gledati nakon iscrpljujućeg sređivanja kuće za novogodišnje praznike!“ Mediokritet je kao papagaj ponavljao ono što je pročitao u nekoj filmskoj kritici: “Velemajstor filmske režije je održao svoj najvažniji čas!“ A nezvani gost je, veoma deprimiran izjavio: “Vratite mi sedam sati i devetnaest  minuta života nazad - Bela Tar je izaslanik pakla koji je došao da dokrajči sedmu umetnost!“

   Pred sam polazak tajanstveni posetilac je zamolio Mediokriteta za jedan, ovaj, tango, a konstatovalii smo već  više puta kakva je on (bez)ličnost,  i naravno da to nije mogao da odbije!

Wostok