Želim da skačem padobranom iz aviona, ali se bojim
- tvkrpelj
- Mar 5
- 9 min read
by Emir Salihović
Za Ištvana
And it takes a lot of whiskey
To make these nightmares go away
Tom Waits, Blue Valentine
Tog podneva, Čovek Vicko jeste otvorio oči, ali nešto u njemu nije. Nastavio je da spava
budan.
A u kurac, opet sam na nepoznatoj planeti!
Bio je to onaj ravni, letnji vojvođanski dan kada sunce prži zenice, svetlost pritišće glavu
i grudi, knjiga zaostala u ruci nakon padanja u san teži kao da je od olova, noge bride, a
dah se uvija oko vrata i steže, kao da želi zaustaviti nadiranje alkoholnih isparenja iz
nutrine. Suviše dobre vode i loše rakije od protekle noći crvotočili su stomak poput
otrova s usporenim dejstvom. Dunav je na vrelini caklio kao da je zaleđen, i u
fatamorgani podneva činilo se kao da neko hoda po njemu.
Dobar dan, i ovaj jebeni, jebeni dan! Odoh naći neku rakiju...
Vazduh je bio suviše vruć i gust da bi se mogao disati. Zastor na prozoru talasao je
vrelinom, i isijavao žar. Noge su bridile, a dah se uvijao oko vrata i stezao.
Zvono na vratima rasparalo mu je mozak.
Dođavola, moram da držim čas... Toliko o jutarnjem zanosu, pristupam životnom
zanosu...
Dečak načet pubertetom posloži knjige na sto i umorno otvori vežbanku.
- Vruće je profesore, zar ne?
Naravno da je vruće, mali moronu. I ja sad moram da se zajebavam ovde sat i po sa
tobom za usranih hiljadu dinara, a nije mi ni do života...
- Ček da pustim nešto, odvrati Čovek Vicko i uključi YouTube plejer. Čuj, ova cura baš
ne štedi klavir... jazzirano ali na dobrom tragu Diamande Galas... Vidi, bubnjareva majica
je hit za sebe... Znaš, samo kreteni i ja volimo ovu pesmu...
Dok je muzika ispunjavala sobu, on otpi nekoliko gutljaja iz neobeležene flaše sa stola
zatrpanog papirima, na čijem rubu je audio kaseta visila poput samoubice sa kakve
zgrade.
- Kako je divna ova mineralna voda, puna prirodnog izvora joda... Hajde, šta trebamo
danas?
Pubertetlija tek što otvori usta da prozbori, i ruka mu se u pokretu zaustavi nad sveskom,
a Čovek Vicko ga prekide.
- Ček', prvo, 'ajde da vidim ima li matematičara u ovoj sobi uopšte... Od brojeva 1, 3, 4 i
6 treba da dobiješ broj 24. Možeš da koristiš samo osnovne računske operacije,
množenje, deljenje, sabiranje, oduzimanje... i svaki broj moraš da upotrebiš bar jednom...
Dečko se namršti.
- Ja sam ga rešio u roku od pet minuta, namignu Čovek Vicko i opet potegnu iz flaše bez
nalepnice.
O Bože, tako bih da me svrbi nos! Sve u kurcu, kao i obično...
- Profesore, ali, ja moram da spremim test iz termodinamike... promumla dečak.
- Termodinamike? Zaboga, tu sam ekspert... koji je drugi zakon termodinamike?
- Pa, toplina ne može sama od sebe...
- Stani! Kakva toplina!? A entropija, dečače, entropija? Jesi čuo nekad izraz da «entropija
svemira uvek raste»?
Dečak se promeškolji na stolici.
- Da, entropija... to je kada...
- To je moj omiljeni zakon termodinamike, nastavi Čovek Vicko. Jednog dana sam samo
ustao, pogledao se u ogledalo i rekao sebi: Vicko, stigle su te sive dlake sa strane, čak ti
se pojavila i jedna siva na mošnicama... stigla te je smrt majke.... stići će te i sopstvena
smrt kad tad... prirodno ili neprirodno, ali je neizostavna činjenica! E to ti je, dečače,
krajnje egocentrična definicija drugog zakona termodinamike, zakona ENTROPIJE!
Dakle, u slobodnijem prevodu moj omiljeni zakon iz termodinamike glasi "UMREĆEŠ!"
On se lagano nagnu ka dečaku, pridržavajući se rukama za sto i ponovi:
- Umrećeš! Ali uostalom kao i svi mi kad tad... ali, pusti to. Poslušaj, ovo je moja
omiljena stvar od Sex Pistols, jedna od mojih najdražih pankerskih pesama.... bilo davno
kada je na nekom radio Selu neka Mila tražila ovu pesmu u emisiji gde se ispunjavale
muzičke želje... ja se zaljubio bio u Milu, mislim da je bila iz Čuruga... maštao sam o njoj
kao ljutoj pankerki koju svi u Čurugu pljuju a ja na "belom konju" dolazim da je
usrećim... ehhh, pankerska posla!
Misao da će agonija godinama nestati je potpuni apsurd, sa godinama sam samo naučio
da živim sa njom kao sa nekom voljenom sestrom...
Dok je Vicko prelistavao listu pesama na kompjuteru i kliktao «mišem» poput ptice što
zoblje zrnevlje, dečak je rukama nervozno šarao po koricama sveske, i gledao čas u
knjige, čas u Čoveka Vicka, čas u neraspremljenu posteljinu na krevetu...
- Moj tata zna ženu koja jeftino radi po kućama...
- Molim? Vicko se okrenu u isto vreme kad i glas Johna Lydona raspara ustajali vazduh.
- Mislim, ako želite, vidim da...
- Dečače, misliš da meni treba nekakva žena?
- Samo sam hteo...
Čovek Vicko ga prekinu jednim pokretom ruke.
- Najbednija stvar koju sebi čovek može da priušti jeste da se ikome pravda za bilo šta!
Hoćeš da kažeš da mi je soba neuredna?
- Ne, samo sam...
- U redu dečače, da ti kažem nešto... vidiš ovo? Vicko rukom pokaza po sobi poput
kakvog dirigenta. To ti je: mučitelj protiv mučitelja...glavni akteri Ja i Ja! Ali znaš šta -
bolje jeza nego sveprisutno ništa!
- Ne shvatam...
- Naravno da ne shvataš, ne shvataju ni stručnjaci, a ti si samo klinac... Vidiš, kad sam
bio kod psihologa... ovako mi je rekla: "Dragi moj Vicko, ja zaista ne shvatam u čemu je
vaš problem... pošto ste vi tehnički obrazovani, pokušaću ovako da vam predočim
situaciju... vi ste na krajnjem obodu Gausove Normalne raspodele, dakle vi ste ti koji ovu
civilizaciju gurate napred". Nakon toga sam poželeo da joj kažem: "Puši kurac, bre,
natripovana ludačo". Meni bre nije dobro... A inače, na Bekovoj skali mi se registruje
blago depresivno stanje, kao i suicidalne misli. Rezultati na testu emocija ukazuju na
tvrdoglavost, kritičnost, sklonost ka svađi i necelishodnom dokazivanju, i na naglašeno
nezadovoljstvo sobom i sopstvenom psihološkom situacijom...
On s par hitrih pokreta tada izravna jastuk, razvuče posteljinu i koliko-toliko izravna
krevet.
- I šta će mi žena da mi sređuje stan? Meni treba žena da živi sa mnom. Ali, zaključih o
sebi da sam gluplji od najglupljih dizelaša kada se zaljubim... izgleda da mi hemija nije
jača strana! Zamisli ti sad ovu priču: ja trčkaram mesecima oko nje, a ona ne da... treba
da me bolje upozna da bi mi kasnije sama pričala kako je sa nekim likom u međuvremenu
odmah otišla u krevet i to par puta. Ko je ovde lud? Ja, naravno....i zašto sam onda
mizantrop i počasni član grupe "Misanthropy and Depressive Art and Music"... ne treba
mi, bre, NIKO!
Hoću da se napijem kao stoka! Samo još da nađem odgovarajuće društvo i zbogom
pameti, ionako se nismo ni voleli... samo mučimo jedno drugo!
Dečko, koji je već izgledao kao da mu je neugodno i da ne zna šta treba da kaže ili uradi,
poče ponavljati neke, negde nekad, naučene fraze.
- I vi ćete sigurno upoznati nekoga. Svako upozna nekoga. Svako pronađe ljubav...
Vicko napravi gadljivu grimasu.
Samo izaberi ćorsokak i kuliraj u njemu dok ne umreš! Uvek sam bio dovoljan samome
sebi... svi oko mene su besmisleni ukras na jelci.
- Ja za sebe odgovorno tvrdim da sam gubitnik, jer ko je gubitnik nego osoba koja ulaže
sebe u nešto što se redovno ruši kao kula od karata... osoba koja traži nešto što ne
postoji... Bogovi Olimpa, zaštitite me od neodgovornih i egocentričnih manipulativnih
persona!
- Pa, nazovite je, pričajte...
- Slušaš li ti mene dečače? Znači, stvari kod mene stoje ovako, meni niko NE TREBA.
Imam muziku, filmove, nauku.... a, ako nekome trebam neka se potrudi! Cenim tuđ trud,
mene lično zabole patka da vijam ljude.... Znam da bi trebalo da iskuliram solo... ali tako
me mami 'fon... mada znam da bih doživeo ono pičkasto halooooo... na šta bih ja pao
ispod svakog dna!
Čovek Vicko ode do sudopera i poče da rasprema suđe.
Ostalo još pola čaše rakije... kakva sreća... već sam mislio da ću da poludim u totalu!
- Bejah prekjuče kod zubarke i produžila mi terapiju sa analgeticima... lepo sam je
izmolio i dala mi je odobrenje: "Možeš večeras da piješ ako baš moraš, ali od sutra opet
analgetici i no alkohol"... to je meni bitna stvar, jer ne želim da prestanem sa alkoholom,
dakle ja nemam problema sa alkoholom... zaradim koliko mi treba za njega, prema tome
u čemu je problem? Ono što me pomalo plaši jeste da gde god odem, u neku od
medicinskih ustanova, ja im kažem šta da mi prepišu i one me uvek poslušaju... sada je
htela da mi prepiše Palitreks... rek'o man'te to... Orvažil mi prepišite 3x2 i ona tako
uradi... odem kod neurića, reko' nešto sam bed... ona će meni može li Zoloft? Reko' NE...
Flunirin 2x1, i ona mi prepiše baš tako... itd. Ko je ovde lud? Ja ili sistem?
- Šta vam je sa zubom? Mnogo boli?
Vicko sede za sto i čašu spusti ravno na dečakovu svesku.
- To je duga priča... hoćeš da čuješ?
Dečko slegnu ramenima u znak odobravanja.
- Odem ti ja na slavu Svetoga Save kod strica... ne pitaj me otkuda Vicko ima strica koji
im slavu... to, o tom potom! Elem... lepo se ja nabokam čorbe, sarme, prasetine, valjda
jagnjetine... salate 100 vrsti i naravno šurnajest rakija i piva i nakon toga predrkani
kolači... mahom po receptima moje pokojne majke, mađarice (šokice)... elem... nakon
toga ja ti se zaputim kod Juge... da pozdravim gazda Jugu... on nije bio u kafani pa sam
na brzaka popio par dunji i par piva i krenuo dalje... zadnji bus za Novi Sad otišao, i ja
sav skenjan šta ću - u Boem... ali ne radi... krenuh dalje i nabasah na legendarni kafić
Kikan... tu ispred su se svojevremeno kokali i ubijali drugari... a sada narodnjaci zveče
sve u 16... ja naravno uđem... jebe mi se .. ionako mi Genocid Organ u glavi.... naručim
cugu, sjati se par lešinara i njima naručim cugu... i veselje... ja ispred pevaljke... svi misle
ja narodnjak, prva liga... sve u odelu i sakou, a u glavu power-electonics, deathindustrial... stiže piće sa svih strana... ja ločem... svi me grle... neki odvratni narodnjaci
cepaju, a ja kontam – e, samo da znate!
Čovek Vicko otpi ostatak iz čaše i zaćuta skoro u isto vreme kad stade i muzika iz
kompjutera.
- Pa šta vam je bilo sa zubom? Tad vas zaboleo?
- Ma jok. Nego sutradan, to što sam pao u Crnom Biku i sjebao zub, pa ću to
zadovoljstvo sada platiti 110 evra, a što su mi tamo ukrali potpuno novu vijetnamku... ma
ko ga jebe... ne žalim... to je moje učešće u avangardi Novog Sada! E da, i naočare sam
sjebao... o ceni bolje da ne pričam... ali ko ga jebe! Bubrezi su na broju, osećam se ok... a
za zub, za pare... ma pušite ga svi!
Čovek Vicko ustade i poče da pretražuje po ekranu svog kompjutera.
- Vidim ja da ovde mene niko ne sluša...totalna ANARHIJA... pa ću samome sebi da
ispunjavam željice...
Iz zvučnika krenuše neočekivano lagani taktovi pesme The Snow Fell, od Skrewdriver.
Čovek Vicko se ispruži na krevet i sa noćnog stočića pored dohvati kutiju sa sočivima i
kapi za oči. Nedugo zatim, skoči i opsova.
- Užas... po drugi put stavljam i levo i desno sočivo u isto oko! Pod hitno menjam rakiju,
sa ovom rakijom nešto nije u redu. Što god je više pijem dešavaju mi se ovakve gluposti!
- Nemojte da pijete tako puno, profesore, prokomentarisa dečak.
Sve nešto počinjem da kontam da imam problem sa alkoholom, ali jebiga... 'beš čoveka
bez problema.
Čovek Vicko se nasmeja.
- Meni narkomani kada dođu u kuću kažu: "U, 'ala ti je jaka rakija"... znači komedija!
Dobio sam dobronamernu kritiku, nemoj se družiti sa tom ekipom... znaš kada te jednom
markiraju, markiran si... ali, mene boli kurac za to... ne patim od marki.... doduše volim
Adidas, ali... ne toliko da bih diskvalifikovao nekoga jer ne voli Adidas!
Toliko puni života, a toliko blizu smrti... ah, ti nezadovoljnici i punotražnici...
- Jeste, dečko, u pravu si. Piće košta... Mislim da bih trebalo da se zapitam u vezi nekih
stvari... prošli petak oko ponoći sam se probudio u Urgentnom centru... ali je problem što
nikako da se zapitam... trošim i uživam! Dijagnoza: potpuni kreten! Dakle, nove
dioptrijske naočare su mi izdržale čitavih dve nedelje, a o ceni istih bolje da i ne
pričam.... sledeća investicija će mi biti neki bodljikavi bič da samoga sebe bičujem...
možda se dovedem pameti.
Čovek Vicko ispi ostatak iz neobeležene flaše, i odloži je pored vrata, a dečak poče da
pakuje knjige i sveske u torbu.
- Je li već kraj? upita Čovek Vicko.
- Pa, sad će profesore, možda je bolje da ja idem...
- Pa, dobro... Juče me savetuje jedan dušebrižni rođak kako treba da volim ono čime se
bavim... smeškam mu se, a u sebi mislim: "Ma odjebi, bre, budalo!". Prošli put me je
upoznao sa devojkom od 35 godina koja je nevina... ja sam se zgranuo i rekao joj
otvoreno: "Tražim iskusnu u svakom smislu". Sačuvaj i sakloni!
Kako se Vaša želja kreće i kako se Vi krećete ka njoj, osećate kako je to lako. Osećate
otpor samo ako idete u suprotnom pravcu.
On potapša dečaka po ramenu.
- Ne brini dečko, od legendarnog školskog ponedeljka prestajem sa alkoholom... prelazim
na droge! Položićeš ti taj test...
- A, je li... je li možete reći mom tati da smo radili? Da znam šta treba?
Čovek Vicko mu se zagleda u oči.
- A je li znaš?
Dečak slegnu ramenima. Trenutak njihovog pogleda ispuni muk tišine bez reči i bez
muzike iz pozadine.
- Moja želja za smrću nema veze sa frustracijama... to je stav vrhunskog intelektualca...
reče Čovek Vicko.
- Da, profesore, dečak potvrdnu klimnu glavom, i skoro nevoljno mu pruži novčanicu od
1000 dinara.
- Kako je lepo živeti kada naučiš da slušaš sebe! Jesi nešto naučio danas?
Dečko ga pogleda s blagim čuđenjem.
- Ali... nismo ništa radili?
- Nismo? Ponovi Vicko pitanje. Kako nismo?
- Pa...
- Koji je drugi zakon termodinamike?
- Pa... samo smo...
- Koji je drugi zakon termodinamike?
Dečko se zamisli i zagleda u pod. Kada je podigao oči, pogled mu je delovao malo zrelije
i odraslije.
- Vaš, ili onaj iz knjige?
- Onaj jedini, istiniti...
- Umrećeš, odgovori dečak.
- Da, odvrati Čovek Vicko, umrećemo...
Novi Sad, 12. april 2013.
Comments