SELJAČKA BUNA
- tvkrpelj
- Jan 29
- 3 min read
Predgovor strip antologije "Seljačka buna"
Početkom februara 2001. godine dobio sam jedno pismo za koje tada nisam mogao ni da pretpostavim koliko će značiti u mom životu. Pismo je napisao tada sedamnaestogodišnji Lazar Bodroža koji je rekao da se javlja i u ime svojih prijatelja Vladimira Vukovića zvanog Seljak i Gorana Vasića zvanog Burek. Zajedno sa pismom dobio sam i njihove fanzine „Titov Zabavnik“ , „Zadrugar“ i „Debilanu“. Već prvi pogled na njihove radove izazvao je kod mene puno smeha, oduševljenja i entuzijazma. Njihovi stripovi su bili crtani na primitivan i infantilan način, a bili su prepuni nadrealnog crnog humora koji nije štedeo nikoga i kojem apsolutno ništa nije bilo sveto i nedodirljivo! Prava divlja misao u srcu našeg, uglavnom, racionalnog i predvidljivog stripa tog vremena...
Par nedelja kasnije smo se dogovorili da se nađemo u Beogradu i da crtamo strip „Gusle u kosmosu“ zajedno. Kad smo se sreli sa iznenađenjem su konstatovali da, uprkos tome što sam ja čitave dve decenije stariji od njih ne osećaju nikakvu distancu između nas i da im se čini kao da smo ustvari ista generacija!... Onda su mi objasnili kako je tekao njihov razvojni put u mediju stripa - njihovo detinjstvo se odvijalo u senci međunarodnih sankcija kojima je naša zemlja tada bila izložena, više nije bilo novih strip izdanja, pa su uglavnom čitali stare stripove objavljene još u vreme SFRJ. A onda su nekim čudom došli do prvih par brojeva mog fanzina „Krpelj“ i u ekstremizmu stripova koje su tu videli oni su prepoznali sebe i rešili da i oni ne samo crtaju takve, pa i radikalnije stripove, nego i da počnu da kreiraju i izdaju sopstvene fanzine. To je bila generacija mladih autora koja je, sticajem okolnosti, kreativno odrastala uglavnom na domaćem underground stripu...
Sledeće dve godine bile su period neverovatnog bujanja njihove kreativne delatnosti na polju stripa, filma i fanzina i moram reći da je to, možda, i najlepši i najsrećniji period u mom dugotrajnom bavljenju stripom. Ubrzo su njihovi radovi iz fanzina prešli i na stranice tiražnog magazina „Naša Krmača“ i tada je izgledalo da je ovo tek početak, da prave stvari tek treba da se dese... Ali, ispostavilo se da je njihova furiozna kreativna energija istom onom brzinom i intenzitetom kojim je planula, ubrzo i zgasnula i sva trojica su pretala da se bave stripom... Lazar Bodroža je u međuvremenu napravio karijeru čuvenog dizajnera i cenjenog filmskog režisera, Burek se povukao u potpunu osamu iz koje je, tu skoro, malo izvirio sa svojim neobičnim literarnim pokušajima, a Seljak je nestao i niko ne zna gde je niti šta se uopšte desilo sa njim.
Ispostavilo se da je, u situaciji dugotrajnog socijalnog i ekonomskog kolapsa našeg društva, koje je kao jednu od posledica imalo i faktički nestanak strip izdavaštva kakvog smo nekada znali, ova generacija strip autora ipak, na kraju,ispala samo još jedna „Generacija bez budućnosti“ sa kojom ćemo, na žalost, jedino još moći da se sretnemo u nekoj od nas sve daljoj prošlosti koja se nalazi pohranjena u onim neuglednim, a u svoje vreme toliko značajnim fotokopiranim sveščicama zvanim „fanzini“.
Izložba „Seljačka buna“ je pokušaj da se izrazi poštovanje duhu trojice tinejdžera koji su svojim kratkim, ali intenzivnim izlivom nesputane i originalne kreativnosti obeležili čitav jedan period u našem alternativnom stripu.
- Wostok
U Vršcu 7. februara 2019.
Comments