BUREK O SELJAKU

Burek i Seljak u Kovačici 2003.

Seljaka sam upoznao,  2001. Godine na “Šlic” radionici strip u SKC-u- Bodroža i ja smo u to vreme radili i neku emisiju o stripu na radiju SKC  i onda je on jednom doveo Seljaka da ispriča kako je  izbacio sopstvenog oca iz kuće, da predstavi svoj neobični fanzin “Zadrugar” i da još priča šta god mu padne na pamet. Ta emisija je bila bez nekog koncepta, ono čista zajebancija i improvizacija i još je i ličila na nešto kad je Bodroža bio tu, ali kad bi Seljak i ja sami vodili emisiju onda je bilo totalno rasulo! Jednom je doneo knjigu koju je njegov otac dobio u vojsci kao nagradu, pa smo iz nje čitali uživo u programu, a je jednom doneo knjigu Vojislava Šešelja i stvarno se se sve pretvorilo u totalni raspad, pa su nas brzo izbacili sa radija SKC!

                                                                                                                                                               Posle je Seljak počeo da dolazi na one "Šlic" radionice u SKC-u i mi smo počeli sve više i više da se družimo tako da smo postali samozvani tandem "Dva debila", da cirkamo ispred dragstora, da ludujemo i radimo sve što vole mladi, pa smo onda rešili da napravimo i istoimeni sajt i trudili smo se da bude što gori, da izgleda što jadnije i bezveznije i to smo završili za jedno veče uz pomoć Belog, gitariste "Klopke za pionira"...Ta naša bliskost je vremenom počela da se pretvara u međusobno udaljavanje, a posebno je to bilo izraženo nakon snimanja filma “Strah u ulici Maršala Tita” koji je snimala ekipa sa “Šlic” radionice, to je jedna kratka parodija na žanr horror filma, Seljak je insistirao da film bude urađen bez ikakve muzike, a ja sam opet smatrao da bez je bez muzike nemoguće napraviti pravu atmosferu, pa sam ubedio ekipu da ipak ubacimo i muziku, što je jako naljutilo Seljaka koji mi je pravo u facu sasuo sledeće reči: ”Smorio sam se od nametanja tvog autoriteta u umetnosti!”

       U Seljakovoj zgradi je bio neki podrum i mi smo se tamo, nas dvojica i još ponekad poneki ortak pride skupljali da, kao, crtamo stripove, ali ispalo je da je to više bio povod da se alkoholišemo bez mere...

       On je krenuo sa stripom "Slaviša", koji je bio malo realističniji "Čiča Gliša" i to je bio baš omiljen strip tada, dobio je čak i nagradu za njega na nekoj fanzinijadi koja se sastojala u jednoj flaši piva! Kod Seljaka je bilo neverovatno da je sa tim svojim skroz jednostavnim crtežom, koristeći uvek samo par linija uspevao da kaže tako kompleksne stvari. Prvo su ti stripovi bili šaljivi, veseli, a onda su postajali sve mračniji,verovatno kao odraz promene njegovog psihičkog stanja…

      Kada nas je Wostok pozvao da dođemo na "Vršački strip susret"  Seljak počeo da pokazuje koliko je pun nekog neobuzdanog klinačkog duha, počeo je da izvodi neke fore sa ekskurzija, nije hteo da spava, nego je hteo da zajebava Bodrožu koji je rano legao, mazao ga je pastom za zube po licu, palio mu je bicikl, Bodroža je u snu počeo da vrišti i da se rita, iskočio iz kreveta i kaže nama dvojici: "Neko me je mazao "Kalodontom" i zapalio mi je bicikl... sumnjam na vas dvojicu!" S obzirom da je to bio apartman od dve sobe, a ulazna vrata su bila zaključana, ne znam kako bi mogao nekog drugog da osumnjiči za ta zlodela!?Posle smo rešili da to i dokumentujemo u našem stripu "Jedna paklena noć u životu mlađanog Bodrože".

      Seljakova inspiracija za njegov fanzin "Zadrugar" je uglavnom dolazila iz njegove lične porodične priče, tačnije iz  patologije njegove porodice, on je rekao da je izbacio oca iz kuće jer je kreten, a posle mu je keva postala "kreten", žena je, valjda osetila neku slobodu, pa je počela da dovodi muškarce u kuću što je jako smetalo Seljaku, koji je, valjda, kad je oterao oca od kuće očekivao da će imati maksimalnu pažnju od strane keve, a ispalo je skroz suprotno. Jednom se on probudio, a pored sebe vidi nekog matorog tipa koji spava, očigledno kevinog švalera, posle je nacrtao onaj legendarni strip "U krevetu sa Zahidom" koji je inspirisan tim "veselim događajem"! Ne znam, ja imam utisak da, zapravo, on, nekako, nije bio dovoljno jak kao ličnost, nije umeo da odbrani svoje ja, da se izbori sa tim svetom koji je ovde u Beogradu prilično pokvaren i loš. Kada smo počeli druženje i kreativnu saradnju on je bio pun elana i entuzijazma, a vremenom je počeo da se pretvara u neku sasvim drugu ličnost, kao da je hteo da pobegne od samog sebe, sve više je počeo da beži u alkohol i drogu i da postaje sve nepodnošljiviji, pa sam ja prekinuo sve kontakte sa njim...